Пресуде/одлуке и извршење

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 15. октобра 2024. године донео, а 7. новембра исте године објавио одлуку у предмету Рада Петровић против Србије, број 7861/23. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на оправданост и дужину трајања притвора подносиоца који је у релевантно време био малолетан. Подносилац се притуживао да му је притвор неосновано одређен, да није

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 15. октобра 2024. године донео, а 7. новембра исте године објавио одлуку у предмету Христо Крушарски против Србије, број 33805/20. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на грађанску тужбу због повреде части и угледа коју је подносилац поднео због изјава локалног политичара на конференцији за штампу у вези са наводном „коруптивном

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. септембра 2024. године донео, а 8. октобра 2024. године објавио пресуду у предмету Кајганић против Србије, број 27958/16. Пресуду је једногласно донело седмочлано Веће. Предмет се односи на новински чланак о адвокатици која је заступала окривљеног у поступку поводом атентата на премијера Зорана Ђинђића, у којем се наводи да је она за свог

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 21. маја и 25. јуна 2024. године донео, а 17. септембра 2024. објавио пресуду у предмету Yaylalı против Србије, број 15887/15. Пресуду је једногласно донело седмочлано Веће. Предмет се односи на одузимање законито стеченог накита од подносиоца представке, који је био у власништву његове супруге, а након што је подносилац пропустио да исти

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 10. септембра 2024. године донео, а 3. октобра исте године објавио одлуку у предмету Галић против Србије, број 12543/18. Одлуку је једногласно донео трочлани Одбор. Предмет се односи на неблаговремено поднет захтев за измену појединачног акта – решења - заснованoг на законским одредбама које је Уставни суд касније прогласио неуставним

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. септембра 2024. године донео, а 26. септембра исте године објавио одлуку у предмету Наташа Рајковић против Србије, број 34505/16. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на наводно непружање адекватне медицинске помоћи лицу лишеном слободе које је преминуло приликом издржавања казне затвора у затворској амбуланти. Подноситељка се

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. септембра 2024. године донео, а 26. септембра исте године објавио одлуку у предмету British Airways PLC против Србије, број 76581/16. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на исплату накнаде штете настале услед судара авиона 1976. године. Компанија подносилац се притуживала да није била у могућности да оствари потпуну накнаду

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 21. маја и 27. августа 2024. године донео, а 19. септембра исте године објавио одлуку у предмету С. Б. и др. против Србије, број 22463/17. Одлуку је једногласно донело седмочлано Веће. Предмет се односи на услове живота и слободу кретања подносилаца током њиховог боравка у Прихватном центру у Прешеву у периоду од децембра 2016. до краја маја

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 11. јуна 2024. године донео, а 2. јула исте године објавио пресуду у предмету Костић против Србије, број 31530/20. Пресуду је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на неспровођење права подносиоца на контакт са његовим сином, како је утврђено правоснажном пресудом из 2009. године (повреда права из члана 8. Конвенције). Суд је подржао оцену

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 30. маја 2024. године донео, а 20. јуна 2024. године објавио пресуду у предмету Антић против Србије, број 41655/16. Пресуду је једногласно донео трочлани Одбор. Предмет се односи на изручење подносиоца Сједињеним Америчким Државама (у даљем тексту: САД) и пропуст Републике Србије да поштује правило 39. Пословника Суда (поступање по привременој

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 28. маја 2024. године донео, а 20. јуна исте године објавио одлуку у предмету Марина Лазовић против Србије, број 58721/16. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на примену прописа у прекршајном поступку у коме је подноситељка оглашена кривом због управљања моторним возилом за које нису плаћене увозне дажбине, а које је власништво

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 14. маја 2024 године донео, а 6. јуна 2024. године објавио одлуку у предмету Крста Гигић и Милка Гигић против Србије, број 27722/17. Одлуку је једногласно донео трочлани Одбор. Предмет је Републици Србији комунициран као случај од утицаја (impact case). Предмет се односи на притужбе подносилаца да су им повређена права на правично суђење, на

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 9. априла донео, а 30. априла 2024. године објавио пресуду у предмету Бошњачки против Србије, којом је утврдио повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). Пресуду је једногласно донео Одбор од троје судија. Предмет се односи на притужбу подносиоца да

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 18. априла донео, а 23. маја 2024. године објавио одлуку у предмету А и др. против Србије, број 37478/16. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на намеравано удаљење једне либијске породице са територије Републике Србије за коју се сматрало да представља претњу по националну безбедност на основу поверљивих информација. Подносиоци су

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 4. априла донео, а 25. априла 2024. године објавио одлуку у предмету Борислава Поштић против Србије, број 44173/16. Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на притужбу подноситељке да није успела да оствари право на породичну инвалиднину након смрти свог супруга, насталу током ратних дејстава у Републици Хрватској, иако су домаћи

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 7. марта донео, а 28. марта 2024. године објавио одлуку у предмету Перишић против Србије (број 8648/21). Одлуку је донео трочлани Одбор. Подноситељка се у представци притуживала на повреду права на суђење у разумном року из члана 6. став 1. Конвенције, због одложеног извршења домаће одлуке. Влада је изнела тврдње да подноситељка није обавестила

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. марта донео, а 28. марта 2024. године објавио одлуку у предмету Момчиловић против Србије (број 44530/18). Одлуку је донео трочлани Одбор. Предмет се односи на питање повреде права на живот из члана 2. Конвенције, у контексту позитивне обавезе државе да спроведе делотворну истрагу о смрти мајке подноситељке представке која је наводно

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 13. фебруара донео, а 5. марта 2024. године објавио пресуду у предмету Бошкоћевић против Србије, број 37364/10, којом је утврдио повреду права на појединачну представку из члана 34. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), док је притужбе по члану 6. став 1. Конвенције одбацио због неисцрпљивања

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 16. јануара 2024. донео, а 6. фебруара 2024. године објавио пресуду у предмету Ђурић против Србије, број 24989/17, којом је утврдио повреду права из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). Пресуду је једногласно донело Веће од 7 судија. Предмет се односи на притужбу подносиоца да

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 1. фебруара донео, а 22. фебруара 2024. године објавио одлуку у предмету Марјановић и 6 др. против Србије. Одлуку је донео трочлани Одбор Суда. Подносиоци су се у представкама притуживали на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду