Пресуде/одлуке и извршење

Предмет се односи парнични поступак који је против подносиоца вођен по тужби бивше помоћнице министра здравља ради накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа. Повод тужбе је извештавање подносиоца о наводној корупцији приликом набавке вакцине AH1N1 у којем је поменута и тужиља као осумњичена за злоупотребу службеног положаја. Суд је утврдио да су домаћи судови признали да су информације које је подносилац објавио допринеле јавној расправи и да неко ко је помоћник министра треба да покаже већи степен толеранције. Међутим, по оцени Суда, домаћи судови су отишли предалеко у својим критикама на рачун провере чињеница од стране подносиоца. Подносилац је своје извештавање засновао на белешци коју је добио од полицијских службеника који су водили истрагу и није било сумње у њену веродостојност. Језик који је подносилац користио у извештавању је био одговарајући и подносилац је позвао све стране да изнесу своју верзију догађаја. Суд је утврдио да је, у целини, подносилац деловао у доброј вери и са пажњом која се очекује од одговорног новинарства. Стога је Суд утврдио да је подносиоцу повређено право из члана 10 Конвенције, јер је оценио да су домаћи судови прекорачили уско поље процене које им је дато ограничавањем дискусије о питањима од јавног интереса, те да нису успоставили правичну равнотежу између права из члана 8. и члана 10. Конвенције.

Подносилац није обавестио Суд да је правноснажна домаћа одлука извршена пре него што је Влада добила обавештење о његовој представци, која информација представља суштину представке - Суд је оценио да је овакво понашање подносиоца у супротности са сврхом права на појединачну представку

Неизвршење домаће одлуке - потраживањa у износу од око 65 евра - у одсуству доказа који би указивали на то да би неисплаћивање овог износа имало значајан утицај на приватан живот подносиоца, по оцени Суда указује да подносилац није претрпео значајнију штету услед наводне повреде Конвенције

Приказ пресуде у предмету С.Е. против Србије, број 61365/16 Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) je 11. јула 2023. године објавио пресуду у предмету С.Е. против Србије којом је утврдио повреду слободе кретања из члана 2. Протокола број 4. уз Конвенцију за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). Пресуду је једногласно донело Веће од 7 судија. Предмет се

Предмет се односи на питање повреде права на поштовање породичног живота до које је дошло услед неизвршавања правноснажне судске пресуде којом је подноситељки одређено самостално вршење родитељског права над двоје малолетне деце. И поред извршног поступка који је подноситељка покренула ради извршења пресуде, заједница живота са једним дететом никада није успостваљена, као ни квалитетан режим виђања. Суд је утврдио да су државни органи пропустили да предузму све неопходне кораке, који су се разумно могли очекивати у датим околностима, да обезбеде делотворно уживање родитељских права подноситељки или да на било који други начин омогуће њено поновно спајање са њеним сином. Пропусти су утврђени у погледу дужине трајања поступка, ревности суда и других надлежних органа, као и у делотворности мера које су предузимане, нарочито у погледу опструктивног понашања бившег супруга подноситељке код ког се налазило дете.

Приказ одлуке у предмету Стевановић против Србије, број 4504/17 Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 7. септембра 2023 године објавио одлуку у предмету Стевановић против Србије којом је утврдио да је предметна представка неприхватљива услед неисцрпљивања домаћег правног пута и да се као таква мора одбацити у складу са чланом 35. ст. 1. и 4. Конвенције. Одлуку је донео Одбор од

Предмет се односи на питање повреде права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8. Конвенције у вези са обавезном вакцинацијом деце предшколског и школског узраста против одређених болести. Суд је утврдио да је питање обавезне вакцинације потребно разматрати у контексту члана 8. Конвенције, као и да је представка очигледно неоснована. Законске мере против којих су изнете притужбе у представци Суд је оценио као пропорционалне легитимном циљу заштите јавног здравља и неопходне у демократском друштву.

Предмет се односи на дужину трајања притвора подносилаца (осумњичених за убиство познатог српског новинара и новинског издавача) од три године и скоро шест месеци, као и на дужину трајања поступка пред Уставним судом поводом одлучивања о њиховој уставној жалби у вези са притвором. Суд се сложио са оценом Уставног суда да је првих годину дана и два месеца притвора подносилаца био оправдан, поред осталог, и због узнемирења јавности које може угрозити несметано вођење кривичног постука у околностима конкретног случаја, али да протеком времена - за преостале две године и три месеца - тај разлог више није био довољан. Међутим, Суд је ипак нашао да је подносиоцима повређено право на слободу из члана 5. став 3. Конвенције, јер им Уставни суд није досудио никакву накнаду штете због утврђене повреде права на ограничено трајање притвора и одбацио је приговор Владе да су подносиоци изгубили статус жртве. Такође, Суд је утврдио и да је подносиоцима повређено право из члана 5. став 4. Конвенције, јер је оценио да се период одлучивања Уставног суда по уставној жалби о законитости притвора подносилаца од више од две године не може сматрати „брзим“.

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) je 20. априла 2023. године објавио одлуку у предмету Пајтић против Србије, број 33776/20. Одлуку је једногласно донео Одбор од 3 судије. Предмет се односи на изјаве политичара А.М. за које је подносилац тврдио да су му повредиле част и углед, па је пред домаћим судовима покренуо поступак за накнаду нематеријалне штете. Његов захтев је одбијен пред

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 9. фебруара 2023. године објавио одлуку у предмету Жегарац и 10 других против Србије, број 54805/15. Одлуку је једногласно донело Веће од 7 судија. Предмет се првобитно односио на притужби 11 подносилаца да им је исплата старосних пензија била смањена од новембра 2014. до септембра 2018. Смањење је уследило на основу Закона о привременом

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 2. фебруара 2023. године објавио одлуку у предмету Петрушић и Петровић против Србије, бр. 59134/16 и 10385/17. Одлуку је једногласно донео Одбор од 3 судија. Предмет се односио на притужбе подносилаца да им је повређено право на приступ суду, јер им нису досуђени трошкови поступка пред Уставним судом. Суд је утврдио да је правни заступник

ЧЕТВРТО ОДЕЉЕЊЕ ОДЛУКА Представка бр. 13353/19 Витомир АКСИЋ против Србије Европски суд за људска права (Друго одељење), на заседању Одбора 10. новембра 2022. године у саставу: Armen Harutyunyan, председник, Anja Seibert-Fohr, Ana Maria Guerra Martins, судије, и Viktoriya Maradudina, вршилац дужности секретара Одељења, Имајући у виду горе наведену представку поднету 22. фебруара 2019. године