Presude/odluke i izvršenje

Ovi predmeti se tiču povrede prava podnosilaca predstavke na slobodu zbog propusta domaćih sudova da ih lično saslušaju kada su razmatrali produženje njihovog istražnog pritvora koji je trajao više od pet meseci 2009. odnosno 2010. godine tokom čitavog perioda sudskoj istrazi, i nije bio u skladu sa zahtevom „razumnog intervala“ utvrđenim u sudskoj praksi Suda (kršenje člana 5. stav 4.). ---------

Kada je Bosna i Hercegovina proglasila nezavisnost, aplikanti su bili zaposleni u armiji Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Budući da su bili stacionirani na teritoriji Bosne i Hercegovine, tamo su im dodeljeni vojni stanovi. G. Apostolovski je otkupio svoj vojni stan neposredno pre početka rata koji je trajao u periodu 1992.-95., dok druga dvojica aplikanata to nisu učinila. Svi

Podnositeljka predstavke se prituživala na neizvršavanje domaće odluke donete u njenu korist. Ona se oslanjala, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1. Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 6. Takođe se poziva na svoju praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje

Aplikanti u ovom predmetu su se žalili zbog prekomerne dužine parničnog postupka. Oni su se žalili da je dužina parničnih postupaka o kojima je reč nespojiva sa zahtevom „razumnog roka“. Oni su se pozvali na član 6. stav 1. Konvencije. U vodećim predmetima Scordino protiv Italije i Dorić protiv Bosne i Hercegovine, Sud je već utvrdio povredu u pogledu pitanja sličnih onima u predmetnom slučaju

Podnositeljka je rođena 1965. godine i živi u Beogradu. Dana 26. marta 2006. godine, oko 17 sati, komšija podnositeljke, D.V., je navodno naneo nekoliko udaraca u predelu glave podnositeljki i povukao je za kosu, usled čega je ona pala na tlo. D.V. je zatim navodno nastavio da je šutira i udara, uz pomoć prijatelja, N.N. D.V. je navodno verbalno zlostavljao podnositeljku još od 2002. godine, dok

Podnosioci su se u predstavkama prituživali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog neizvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća. Zbog sličnosti predmeta, Evropski sud je

Podnosioci predstavke su se prituživali na navodnu smrt svog novorođenog deteta u državnoj bolnici 1992. godine i tvrdili su da bi dotično dete zapravo moglo biti živo, jer je protivzakonito dato na usvajanje. S tim u vezi, podnosioci predstavke su tvrdili da imaju pravo da znaju istinu o sudbini svog deteta. Oni su se dalje prituživali da nisu imali delotvoran domaći pravni lek u pogledu svojih